Фондација Ђорђе Вајферт свечано je 16. јуна 2015. године обележила 165. годишњицу од рођења Ђорђа Вајферта. Том приликом, у Дому Војске Србије, промовисана је и капитална монографија и откривено спомен-обележје са његовим ликом.
Председник Организационог одбора свечаног обележавања годишњице рођења Ђорђа Вајферта, глумац Предраг Мики Манојловић, најавио је читав низ активности којима ће се у наредним месецима славити универзалне вредности којима се Вајферт руководио у свом плодоносном животу. „Вајферта је одликовала интелигентна врста патриотизма. Поштовање прошлих, садашњих, али и будућих генерација заслужио је свиме што је урадио за своју земљу и оним што јој је дао“, нагласио је Манојловић.
Званице из културног, друштвеног, економског и политичког живота Србије, као и представници дипломатског кора, кроз секвенце документарно-играног филма о Вајферту вратили су се у период у којем је овај великан стварао, остављајући неизбрисиве трагове за будуће генерације.
Захвалнице Фондације за очување лика и дела Ђорђа Вајферта и копије бар рељефа подељене су компанијама и особама које су помогле у спровођењу активности за очување лика и дела ове значајне историјске личности – Народној банци Србије, Министарству одбране, Службеном гласнику, РТС-у, Ђорђу Станићу и Бригити Вајферт Станић.
Рељеф у бронзи једног од највећих добротвора са ових простора, од сада краси хол Дома Војске. Бар рељеф, дар Фондације, свечано је открио њен председник Миљан Шћекић.
Фондација није случајно одабрала Дом Војске Србије за прославу значајног јубилеја. Ђорђе Вајферт је веома ценио војску и целог живота јој помагао. Поклањао је новац за куповину топова у ратовима с краја 19. и почетка 20. века, а и сам је обукао униформу и служио при коњици. За показано јунаштво у српско-турским ратовима два пута је одликован. Активно је учествовао и у оснивању и помагању Савеза ратних добровољаца, чији је први члан постао краљ Петар Први Карађорђевић
По завршетку балканских ратова, у настојању да „ублажи беду оних сиротних породица чији су хранитељи положили своје драгоцене животе на поприштима минулих крвавих ратова, или који су, будући осакаћени, остали у тешким положајима“, на искључиву иницијативу Ђорђа Вајферта основан је 1913. године Инвалидски фонд „Свети Ђорђе“, који се бавио прикупљањем финансијске помоћи ратним ветеранима и војним инвалидима.
О Инвалидском фонду и Вајфертовим делима доброчинства писао је и коњички мајор Милан Радосављевић: „Српски инвалиди – ратници, остаће вечно захвални добротвору. Велико дело ослобођења захтевало је велике жртве. Њихове ране тиште Ђорђа. Он међу првима у Београду, у свом дому у Топчидеру, отвара болницу и издржава је из својих средстава и лечи рањенике. Отаџбини враћа војнике, породицама хранитеље. Колико је војничких живота спасао Вајферт, колико је деци вратио очева, доказ су масе писама благодарности, које Ђорђе никад никоме не показује. У име те деце и њихових родитеља, нека му је хвала“.
